ВЫПРЯГАТЬ. (3) что. Несов. → выпрячь. Выпрягай [vuipregai] конь. Разг. Фенне, 79, 1607 г. Випригати, to unyoke [‘снимать ярмо’]. Ридли, 101, 1599 г.
Вар. выпрягати.